Апстракт

После веома дугог времена у коме је нуклеарна енергетика била занемарена у САД, у задњих неколико година дошло је до наглог преокрета и великих улагања нарочито у развој малих модуларних реактора. Усвојено је неколико закона са циљем да убрзају иновациони развој и поједноставе неопходну регулативу. Велике ИТ компаније су такође заинтересоване за инвестирање у овој области везано за изградњу великог броја центара за обраду података. Поред ових позитивних трендова, остају за сада нерешена питања која су углавном везана за проблеме у производњи уранијумског горива HALEU и у одагању истрошеног горива. На крају ће ситуација у Србији у погледу на нуклеарну енергетику бити укратко анализирана, као и опције које стоје пред Србијом ако се донесе одлука о инвестирању у нуклеарну енергетику.

👤 Проф. др Јасмина Вујић

Проф. др Јасмина Вујић (vujic@berkeley.edu) магистрирала је и докторирала на Мичигенском универзитету (САД) у области нуклеарних наука, а претходно дипломирала и магистрирала на Електротехничком факултету у Београду (смер Техничка физика/Нуклеарна техника). Пре одласка у САД радила је 8 година у Институту за нуклеарне науке ”Винча”, а од 1992. године ради као професор на Калифорнијском универзитету у Берклију. Бави се истраживањима у областима нуклеарне и реакторске физике, нумеричких метода у анализи и дизајну нуклеарних реактора, биомедицинске примене јонизујућег зрачења, као и у области нуклеарне сигурности.

Развила је неколико програмских пакета из области неутронског транспорта за шта је добила амерички патент. Објавила је преко 300 научних радова и 3 књиге, уредила 6 монографија и зборника радова, и одржала близу 200 стручних предавања у 17 земаља. Организовала је близу 100 међународних конференција, симпозијума, летњих школа, панела и форума, укључујући 6 међународних форума о развоју нуклеарне енергетике у азијско–пацифичком региону.

У претходних 20 година је била главни руководилац на 30 истраживачких пројеката вредности од преко 85 милиона долара, и један од руководилаца на још 16 истраживачких пројеката вредности од 31 милион долара. Директор је Конзорцијума за нуклеарне науке и нуклеарну безбедност (Nuclear Sciеnce and Security Consortium, https://nssc.berkeley.edu/ ) од 2011. године, где руководи тимовима професора и студената са 11 америчких универзитета.

Држи наставу из физике нуклеарних реактора, нумеричких метода у анализи реакторских језгара, дозиметрије и биомедицинске примене зрачења на основним, мастер и докторским студијама. Под њеним руководством одбрањено је 36 докторских дисертација и 30 мастер теза на Факултету за нуклеарну технику у Берклију.

Члан је великог броја међународних струковних удружења, где је била на разним руководећим функцијама. Изабрана је 2018. године у највиши ранг “ANS Fellow“ Америчког нуклеарног друштва (American Nuclear Society), за изузетне дугогодишње допиносе у развоју нуклеарних наука и нуклеарне технологије. Члан је саветодавних тела, управних и стручних комисија на светским универзитетима и институтима у неколико земаља. Добила је низ награда и признања, укључујући награде за изузетан истраживачки рад: The 1991 Exceptional Performance Award од Нуклерног института Аргон (Argonne National Laboratory) и The 1996 Prytanean Faculty Аward од Калифорнијског универзитета у Берклију.

Од владе Републике Србије примила је плакету Тесла 2006, а 2013. године јој је уручен Орден заставе Републике Српске са златним вијенцем. Подаци о њој су такође уврштени у Српску енциклопедију, и налазе се у недавно објављеном трећем тому Азбучника В. Изабрана је за иностраног члана Академије инжењерских наука Србије 2012. године и Академије наука и умјетности Републике Српске (2013).